1. Mehanička filtracija – prva linija zaštite

Prvi korak u svakom sistemu jeste uklanjanje mehaničkih nečistoća.

Bunarska voda često sadrži:

• pesak,
• mulj,
• čestice zemlje,
• rđu,
• druge suspendovane čestice.

Iako ove nečistoće često nisu najveći zdravstveni problem, mogu ozbiljno oštetiti ostatak sistema.

Zbog toga se na samom ulazu vode ugrađuje mehanička filtracija koja štiti:

• ventile,
• automatske upravljačke glave,
• filter materijale,
• UV sterilizatore,
• ostale elemente sistema.

Kod klasičnih sistema koriste se sedimentni filteri različite finoće filtracije, najčešće između 1 i 300 mikrona.

Kada je potrebna ultrafiltracija?

Kod pojedinih bunara potrebno je otići korak dalje.

Tada se koristi mrežni ultrafilter sa porama od 0,01 mikrona.

Pored peska, mulja i rđe, ovakav filter predstavlja dodatnu zaštitu od:

• velikog dela mikroorganizama,
• algi,
• parazita.

Njegova uloga nije da zameni završnu dezinfekciju, već da značajno rastereti ostatak sistema i obezbedi čistiju vodu za naredne faze prerade.

2. Hemijska korekcija vode

Nakon uklanjanja mehaničkih nečistoća dolazi deo sistema koji je ujedno i najvažniji.

Ovde se rešavaju problemi koji se ne mogu videti golim okom.

U zavisnosti od rezultata analize, sistem može sadržati jednu ili više tehnologija za uklanjanje materija koje prelaze dozvoljene vrednosti.

Upravo zato ne postoje dva potpuno ista sistema.

Omekšavanje vode – kada je problem kamenac

Jedan od najčešćih problema predstavlja tvrda voda.

Tvrdoću uzrokuju rastvoreni:

• kalcijum,
• magnezijum.

Njihovo prisustvo dovodi do stvaranja kamenca u:

• cevima,
• bojlerima,
• mašinama za pranje veša,
• mašinama za pranje sudova,
• grejnim sistemima.

Rešenje predstavlja jonska izmena.

Uređaj za omekšavanje sadrži specijalnu jonoizmenjivačku smolu.

Kada voda prolazi kroz nju, joni kalcijuma i magnezijuma zadržavaju se na smoli, dok se u vodu oslobađaju natrijumovi joni koji ne stvaraju kamenac.

Rezultat je meka voda koja štiti kućne instalacije i uređaje od naslaga kamenca.

Kako se regeneriše smola?

Kapacitet jonoizmenjivačke smole nije neograničen.

Posle određenog vremena ona se zasićuje kalcijumom i magnezijumom.

Zbog toga savremeni sistemi automatski pokreću proces regeneracije.

Tokom regeneracije koristi se rastvor kuhinjske soli (NaCl).

Velika koncentracija natrijuma potiskuje kalcijum i magnezijum iz smole, nakon čega se oni ispiraju u kanalizaciju, a smola ponovo postaje spremna za rad.

Kod modernih sistema ovaj proces odvija se potpuno automatski pomoću digitalne upravljačke glave.

Korisnik uglavnom vodi računa samo o redovnom dopunjavanju soli.

Uklanjanje gvožđa i mangana

Povišene koncentracije gvožđa i mangana predstavljaju jedan od najčešćih problema bunarske vode.

Njihovo prisustvo može izazvati:

• promenu boje vode,
• neprijatan ukus,
• pojavu naslaga,
• zaprljanje sanitarija,
• probleme u cevnim instalacijama.

Za njihovo uklanjanje koriste se specijalni katalitički filter materijali.

Njihov zadatak je da rastvoreno gvožđe i mangan pretvore u nerastvorljiv oblik, koji zatim ostaje zarobljen u filteru.

Nakon određenog vremena sistem automatski pokreće backwash, odnosno ispiranje filter materijala u suprotnom smeru, čime se uklanjaju nataložene nečistoće.

Zašto je kod nekih bunara potrebna oksidacija?

Kod veoma dubokih bunara voda često sadrži veoma malo kiseonika.

To značajno utiče na način uklanjanja gvožđa i mangana.

U takvim slučajevima pre same filtracije može biti potrebna prethodna oksidacija vode.

Ona se može izvesti:

• aeracijom,
• ili doziranjem hlora,

kako bi se omogućilo efikasnije izdvajanje ovih materija tokom filtracije.

Zbog toga se kod bunara sa visokim sadržajem gvožđa i mangana pored same koncentracije ovih elemenata posmatraju i drugi parametri, poput pH vrednosti, sadržaja kiseonika i temperature vode.

Uklanjanje nitrata i nitrita

Nitrati i nitriti najčešće dospevaju u bunarsku vodu usled poljoprivrednih aktivnosti ili fekalnog zagađenja.

Njihovo prisustvo predstavlja ozbiljan razlog zbog kojeg se analiza vode nikada ne sme preskočiti.

Za njihovo uklanjanje koriste se specijalne jonoizmenjivačke smole namenjene upravo ovoj nameni.

Na osnovu laboratorijskih rezultata određuje se da li je ovaj modul uopšte potreban.

Uklanjanje amonijaka i organskih materija

Kod pojedinih bunara analiza pokazuje povećane vrednosti amonijaka ili organskih materija.

Organske materije mogu uticati na boju i miris vode.

Za ovakve slučajeve koriste se specijalni filter materijali namenjeni uklanjanju organskih jedinjenja i poboljšanju organoleptičkih osobina vode.

Aktivni ugalj

Aktivni ugalj predstavlja veoma važan deo mnogih sistema za preradu vode.

Njegova uloga je da:

• poboljša ukus vode,
• ukloni neprijatne mirise,
• adsorbuje hlor,
• zadrži pesticide,
• zadrži određene teške metale.

Najčešće se koristi kao dopuna drugim tehnologijama, a ne kao samostalno rešenje.

Zašto ne postoji univerzalni filter?

Ovo je jedno od najvažnijih pitanja kada govorimo o bunarskoj vodi.

Jedan filter ne može istovremeno rešiti:

• tvrdu vodu,
• bakterije,
• nitrate,
• gvožđe,
• mangan,
• arsen,
• amonijak,
• organske materije.

Svaka od ovih materija zahteva odgovarajuću tehnologiju.

Zbog toga se profesionalni sistemi projektuju kao kombinacija više različitih modula.

Koji će moduli biti ugrađeni zavisi isključivo od rezultata analize vode.

Da li je voda posle ovih faza spremna za piće?

Nakon mehaničke filtracije i hemijske obrade voda može biti tehnički veoma kvalitetna.

Međutim, ukoliko se koristi za piće, potrebno je obezbediti i mikrobiološku sigurnost, a u mnogim slučajevima i dodatno završno prečišćavanje na mestu gde se voda koristi.

Zbog toga profesionalni sistemi za bunarsku vodu često uključuju još dve završne faze:

• UV sterilizaciju,
• završni RO sistem za vodu za piće.

U trećem delu vodiča objasnićemo kako funkcionišu ove tehnologije, kako izgleda kompletan sistem od ulaska vode u kuću do čaše vode za piće, kako se održava sistem i kako izgleda postupak izrade ponude u kompaniji Alpok Water.